Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, Ustavnim okvirom i Zajedničkim dokumentom (SRJ-UNMIK) od 5. novembra 2001. godine potvrđene su obaveze vezane za bezbednost i ljudska prava, povratak svih interno raseljenih i prognanih lica, kao i nesporni autoritet i odgovornost UNMIK-a da u ime međunarodne zajednice sprovede ove obaveze.

Preko 280 hiljada interno raseljenih i prognanih lica sa Kosova i Metohije već više od deset godina ima privremeno prebivalište na teritoriji Srbije i Crne Gore, van Kosova i Metohije. Rezultati u procesu povratka u poslednjih pet godina više su nego slabi, a svojim domovima vratilo se samo 11 hiljada lica, od čega oko 5 hiljada Srba, s tim da ih je oko 4 hiljade raseljeno i prognano u martovskom nasilju albanskih ekstremista 2004. godine, kada je spaljeno 900 kuća i stanova i uništeno više od 30 pravoslavnih hramova širom Kosova i Metohije.

Najbrojnije raseljavanje dogodilo se u leto 1999. godine, dolaskom međunarodnih snaga u južnu pokrajinu, a situacija u kojoj se nalazi većina Srba i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji ostaje neizvesna, pa se zbog toga proces raseljavanja nastavio sve do današnjeg dana.

Okrug Srbija Crna Gora Ukupno Kosovski 87.420 8.135 95.555 Pećki 44.986 18.180 63.266 Kosovsko-pomoravski 32.042 245 32.287 Kosovsko- mitrovački 18.423 1.835 20.258 Prizrenski 29.910 1.105 31.015 Ukupno 212.781 29.500 242.381

Nacionalna pripadnost Srbija Crna Gora Ukupno Srbi 207.500 18.500 226.000 Romi 30.000 7.000 37.000 Muslimani 13.500 1.500 15.000 Ostali 6.500 2.500 9.000 Ukupno 257.500 29.500 287.000

Na ovaj broj treba dodati i oko 20 hiljada interno raseljenih lica unutar Kosova i Metohije koji su iz etnički mešovitih sredina prešli u većinske, skoro jednoetničke enklave.

Broj registrovanih raseljenih i prognanih lica u Srbiji je 212.781, a u Crnoj Gori 29.500.

Ovi podaci jasno pokazuju da kršenje osnovnih ljudskih prava (uključujući i pravo na raspolaganje i uživanje imovine koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima) koči proces povratka na Kosovo i Metohiju. Strah, nedostatak bezbednosti i slobode kretanja, kao i nefunkcionisanje zakonodavnih mehanizama i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji stvaraju političku klimu koja ne pogoduje povratku. Nemogućnost da se ponovo dođe u posed svoje imovine i da se ostvare druga prava po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i Rezoluciji SB UN 1244 predstavlja najveću brigu i veliko opterećenje za demokratske vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i Srbiji.

Primer Bosne i Hercegovine nedvosmisleno pokazuje da se dobri rezultati mogu postići samo kada se izgrade posebni uslovi za realizaciju dostojanstvenog i održivog povratka. Zajednički dokument UNMIK-a i SRJ (od 5. novembra 2001. godine) utvrdio je kao prioritet "obezbeđenje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglih i raseljenih lica u svoje domove" (Rezolucija SB UN 1244, tačka 11k).

Osim povratka izbeglih i raseljenih, opstanak Srba i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji takođe je od prioritetnog značaja. UNMIK i Koordinacioni centar SRJ i Republike Srbije za KiM obavezali su se Zajedničkim dokumentom da primene iste principe, kriterijume, mere i sredstva, po potrebi i specifične, kojima bi se obezbedili svi uslovi da se spreči proces iseljavanja.


Poznato je da je pretvaranje Kosova i Metohije u većinski albansku teritoriju posledica sledećih procesa:

I demografska ekspanzija albanskog stanovništva koja je promenila etničku strukturu pokrajine,

II iseljavanje Srba i ostalih nealbanaca pod pritiskom,

III kupovina nepokretne imovine Srba i ostalih nealbanaca po uvećanim - atraktivnim cenama.


IV Proces iseljavanja Srba i ostalog nealbanskog stanovništva nastavio se intenzivno i nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga (posle 10. juna 1999. godine). I pored njihovog angažovanja, strah i nesigurnost Srba i ostalog nealbanskog stanovništva rasli su usled nemogućnosti da budu zaštićeni od albanskog ekstremizma i osvete.

V Posle 10. juna 1999. godine pojačan je i proces uništavanja kulturne baštine Srba i drugih nealbanaca, kao i hrišćanskih, pretežno pravoslavnih, grobalja. Ovaj proces, intenziviran formiranjem Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja, zajedno sa rušenjem srpskih i drugih nealbanskih kuća i uzurpacijom imovine, da je na delu koncept etničkog čišćenja Srba i ostalih nealbanaca u pokrajini. Ovim procesom evidentno su prekršena i ugrožena ljudska, istorijska i kulturna prava Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

Četvrti i peti proces su u jednom vremenskom periodu pravdani režimom Slobodana Miloševića sa kojim međunarodna zajednica nije mogla da uspostavi saradnju po pitanju sprovođenja Rezolucije SB UN 1244. Nakon demokratskih promena u Srbiji i Crnoj Gori i Srbiji 5. oktobra 2000. godine ovi procesi su se nastavili, a da pri tome međunarodne mirovne snage nisu preduzele adekvatne i zadovoljavajuće mere za njihovo suzbijanje i sprečavanje. Ovakva situacija doprinosi daljem iseljavanju i nepovratku Srba i ostalih nealbanaca na Kosovo i Metohiju. Sve ovo povećava stepen nepoverenja i međuetničke tenzije, te time ne doprinosi procesu poverenja i stvaranju multietničkog Kosova i Metohije.

Da bi povratak bio održiv i dostojanstven, potrebno je svim građanima Kosova i Metohije obezbediti normalne uslove života i privređivanja. To podrazumeva jačanje ekonomskog sektora i stvaranje uslova za zapošljavanje velikog broja nezaposlenih. Privatizacija je sigurno značajan proces za podsticanje ekonomskog razvoja, međutim u nju se moraju uključiti i Srbija i Crna Gora i Republika Srbija. Državna zajednica i Republika Srbija, mnoga preduzeća i svi građani imaju značajna ulaganja u privredu Kosova i Metohije. Mora se imati u vidu činjenica da SCG duguje 1,3 milijarde dolara stranim kreditorima na ime duga privrede Kosova i Metohije. Ne može se zanemariti ni trenutni dug prema penzionerima, ljudima koji su časno i pošteno radili i gradili privredu i zemlju, uključujući i Albance. Neophodan je usaglašen pristup i za povezivanje radnog staža svim radnicima koji su iz neekonomskih razloga ostali bez posla.

Povratak na Kosovo i Metohiju (PPS, 1,09MB)

Izvor: Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju