Skijaški tereni
U zavisnosti od discipline,
može se skijati gotovo na svakoj
površini prekrivenoj snegom: na ravnicima se praktikuje skijaško
trčanje, na strmijim neka od alpskih disciplina.
Kao što i ime govori, napoznatije skijaške staze za alpske discipline nalaze se u Alpima, iako se veliki broj kvalitetnih alpskih skijališta nalazi u Severnoj i Južnoj Americi, Novom Zelandu, Aziji. Uobičajeno je da se skijaške staze klasifikuju prema strmini i dužini, da bi se rekreativnim skijašima olakšao izbor staze koji odgovara njihovom skijaškom znanju i stilu skijanja. U Evropi se najčešće koristi sistem boja, pa je npr. crna boja je oznaka najzahtjevnije strme staze koja je najčešće rezervisana samo za takmičenja i vrhunske skijaše. Crvena staza je nešto blaža, ali još uvek zahtevna. Početnici će birati između staza označenih kao plave (male strmine) odnosno bele staze. Bele staze su gotovo potpuno položene pa osiguravaju sigurno skijanje čak i potpunim početnicima. Postoji i tzv. slobodno skijanje po neuređenim stazama, međutim ono je rezervisano isključivo za vrhunske skijaše koji odlično poznaju skijaške tehnike i imaju odgovarajuću opremu. Ne treba posebno napominjati da je slobodno skijanje povezano s stalnom opasnošću od snežnih lavina, odrona snega ili terena, padovima na oštre stene ili provalije, te nije retkost da slobodni skijaši koji precene svoje znanje ili potcene pojedinu strminu stradaju, pa čak i smrtno.
Skijaško
trčanje zahteva položenije
staze, pa je opasnost od padova
ili snežnih lavina svedena na minimum. Ovaj vid skijanja je posebno
pogodan za rekreativce slabije fizičke snage, starije skijaše i sve one
koji žele tempo skijanja prilagoditi sebi a ne strmini alpske staze.
Ipak, skijaško trčanje može za ambicioznije biti i vrlo efikasan način
postizanja odlične fizičke spreme, jer je poznato da su po opštim
karakteristikama pripremljenosti (fizička kondicija) skijaši trkači uz
atletičare na dugim prugama i bicikliste jedni od najspremnijih
sportista uopšte. Najviše uređenih staza za skijaško trčanje se može
pronaći u Nordijskim zemljama, iako je moguće trčati na skijama i na
neuređenim stazama.
Za skijaške letove koriste se posebno pripremljene skijaške skakaonice, koje se u zavisnosti od veličine nazivaju i skijaškim letaonicama. Ove skakaonice su jasno rezervisane isključivo za profesionalce koji se bave tim sportom, jer na nekim skakaonicama skijaši skakači ostvaruju skokove dužine od preko 200 metara.
Snoubodreri mogu da koriste standardne skijaške staze, iako se većina odlučuje za neuređene strmine. Zanimljivost je halfpajp, uređen deo staze u obliku jarka od nekoliko metara vrlo glatkih i strmih zidova.
Svi koji su bili na Brezovici pamte je kao prilično zahtevnu,sa poynatim stazama Lavlja vrata i Livade.